Danas je 25.11.2004. Me]unarodni dan borbe protiv nasilja u porodici.

Pre četiri dana bila sam u Čačku na slavi. Tetka je bombastično deklamovala: "80% dece u srbiji je zlostavljano" Nije bila zadovoljna. Smatrala je da su ta derištad razmažena, da ih niko ne ugrožava, već da su to najnormalnije vaspitne metode mlatiti dete kad nešto pogreši.

Ispravila sam je. Rekla sam joj da se radi o 18%, što je njima još zvučalo kao mnogo, i previše, a mene zadivilo. Iskreno, meni bi onih 80% tek zvučalo na mestu. A batine? Jebeš batine gde je intelektualni teror prisutan. Njen muž je ok lik, ali brat joj je manijak. Ona to ne bi priznala ni pod tačkom razno, ali nema drugog načina da se objasni moja nesposobnost da komuniciram s ljudima. Imam maničan strah od blizine. Oće to ako ti otac potegne nož na brata. To joj naravno nisam pomenula jer je majmun sedeo za istim stolom.

Ujna je ubrzo promenila temu jer joj je bože smetalo što tetku oslovljavam po imenu a ne kao "tetu". Pretpostavljam da je to značilo kako me treba izlemati što nemam poštovanja prema starijim. Ispravka, poštujem samo sebe, nikom drugom ne verujem.

¶ 13:47