Pretvorila sam se u kliše sebe same.
Samo jednu želju imam, da iskoračim iz sebe jednom za svagda.
Svaki put se samo primaknem cilju i ustuknem.
Ne osećam se kao da sam svaki put sve bliže uspehu jer samo uludo trošim ljude, kojih i tako nemam dovoljno.
Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom
¶ 16:37 0 Comments
Nosila je crvenu majicu na kojoj je pisalo "Enigmatic Life". Od pogleda na njeno lice, javila mi se misao: "Bože, kako li još ljudi mogu izgledati?"
Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom
¶ 16:35 0 Comments
Hteo je da me bije jer nisam pokazala dovoljno entuzijazma za razgovor sa njim. Ja sam već bila u sred žvake kad je on grubo uleteo sa: "Šta nije u redu sa mnom pa nećeš da razgovaraš sa mnom?" (Osim što si ogavan i debilan? Liči na starijeg brata Slađane Ristanović, koga su svi zvali Šok.) A onda je počeo delovati preteće. Rekoh: "U čemu je problem?" Rekao je da nema problema i da je u tome problem.
Mrzim te što misle da su bogom dani. Pijanom mu se digla kita pa misli kako će on da reši sve moje probleme, i time postaje moj jedini problem.
Spas je došao neočekivano, od čoveka koji je sedeo s moje desne strane, a koji je upao s pitanjem koji mi je om strip?! Dylan ili Alan...
Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom
¶ 16:24 0 Comments
Pre neko veče, istrčava preda me, kučka kakva je, i razvlačećim glasom, što valjda treba da znači da je dobra, a znači da je nenormalna, govori mi kako mi je stigao račun za struju (jeee) i da ga je metnula u vrata.
Vite, 1) Sve su šanse da bi taj račun pao kad bih otvorila vrata pa je vrlo verovatno da bih ga primetila već u procezu ulaska u gajbu. Ali eto, ona je tako dobra, pa da mi napomene, za sv slučaj. 2) Imamo poštansko sanduče u dvorištu, pa nema potrebe da vi bilo ko izigrava poštara u užem smislu, jer svako ko se potrudi može doći do svoje pošte. Osim ako im nešto ne treba, nešto ne treba, nešto ne treba? Prethodna dva računa mi je konfiskovala, pa je vrlo neobično da je bila toliko žustra da mi ovaj uruči?
Ma, ne!!! Pa ona je DOBRA! Sama mi je rekla: "...a ja koliko sam dobra, pa i glupa samim tim,..." rekla je dok je onomad smarala o drugim komšijama.
Pitah je šta je s mašinom za veš, pitajući se od čega mislim da joj dam opravku, al ona samo odmahnu rukom.
"A kako stojiš s paricama?" Veliko, zabranjeno pitanje, postavljeno je. Alea iacta est. "Da li bi mi mogla pozajmiti 100din do sutra?" Ja joj rekoh da imam samo 300din, do 20-og, a bio je deseti, pa me je pogledala kao da lažem, ali je ostala da šeni pored mene. Gledala sam je nemo moleći je u sebi da mi se skloni s očiju. Konačno pristade: "Dobro ako nemaš!" i ode. A dva minuta pre toga sam zbog jednog žicaroša pomislila kako se ne sećam kad sam poslednji put izašla iz kuće a da mi neko nije tražio novac, i kako bi, obzirom na okolnosti, bilo sasvim umesno da i ja počnem žickati. Par dana kasnije mi lupa na vrata. Govori mi da više ne koristim mašinu za veš.
podsetih je da mašina nije njena, a ona mene da ima žensko dete. Jel? Pa i ja sam žensko dete, mislim se. Ona ne može da rizikuje, ne zna da li sam ja zdrava, ja ne znam da li je ona zdrava. S tim se baš ne bih složila, ali sumnjam da se mahnitosumanutost prenosi veš mašinom. Rekoh joj da gazdarica dolazi za 15 dana i da ćemo tad videti. Nije se složila, dogovaramo se sada. Tj ona se sad dogovara. Ja zatvorih vrata. Međutim ona nije došla kako bismo odredile datum za početak pregovora o konačnom statusu veš mašine, već da bi se svađala. Stoga je otvorila vrata i nastavila da melje. Ja sam već bila u sobi, pa se vratih, oteh joj kvaku i (Na njeno: "Čekaj!" ponovila sam da ćemo videti kad dođe gazdarica, našta je ponovo negodovala) zatvorih vrata. Čula sam kako je rekla "Svašta". Mogu misliti koliko je šokirana bila. Zalupila sam joj vrata u nos (dva puta na jednoj strani) radije nego da se svađam s njom. Kakav je to srb koji neće da se svađa!? Ona je ubila Đinđića, bez šale.
Ogrebala me je, ogrebala, ogrebala...
Samo što mi je priznala da je bolesna, i ogrebala me je. Šta ako me inficira?
Jao kako mrzim ljude!
Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom
¶ 15:11 0 Comments
Žena kreće da pređe ulicu, jer je pusta, mada još nije zeleno. Onda se posramljeno vraća i staje pored svog pratioca. Potom nešto razgovaraju. Na engleskom.
Dečaci u parku polivaju curice vodom: "Mamicu ti jebem klošarsku!" viče jedna, a vide joj se bradavice. Što su slatki, samo, tako se neće rashladiti...
Kada ne možeš da spiš, broj sekunde između munje i groma. Ali ne očekuj da ti to pomogne da zaspiš. Možeš eventualno da zaključiš koliko sam daleko.
Dovraga. Volela bih da smo sada skupa. S tobom i tako nema spavke.
Srela sam jednu koleginicu. Rekla mi je: "I ti ćeš uspeti!" Svako li je danas prorok! Ona se zaposlila na TMF-u. To li je danas uspeh? A muš-karci? A istinoljublje? A muš-karci?
Neki ljudi uspevaju biti široko obrazovani na takav način da se stiče utisak kako ulažu puno napora u tu širinu, i u to obrazovanje. Mislim da se to zove glupost.
Ponekad jedva mogu da stojim. Tada poželim treću nogu da se oslonim. Zato je dobro biti muškarac. Jer ovo mi se osećanje uvek javi kad dobijem:)
Namignuo mi jedan mangup od 4 banke. Neki kolega mi ničim izazvan obećao mp3 KRAFTWERKa. Ja i dalje tražim dečka.
Sisati Lizati Valjati Žvakati Cmakati Akati Dirati Stezati Vezati Zezati Jahati Dahtati Grebati Gledati Cediti Mesiti Jediti Rabiti Bariti Znojiti Balaviti Trpeti Crpeti Keti
Neka umjetnica je napravila Boy-Friend Pillow. To je jastuk koji treba da predstavlja telo muškarca i ima rame i desnu ruku da te zagrli kad pavaš. Opet Očajna.
AAAh! Ako još jednom vidim muškarca kako se blaženo osmehuje na derište koje sam upravo poželela da raspalim po nosu... Možda treba da preispitam svoj odnos prema deci?
Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom
¶ 16:21 0 Comments
Bi to mesec april kad sam došla na ovu gajbu. Gajba je trash, nema grejanje, nema telefon, nema ni nameštaj. Zato je bila 50evra.
Kada sam uzela gajbu gazdarica mi reče kako je "ovaj" deo dvorišta "moj" i da će reći komšijama da "raskrste taj krš" jer ja mogu tu da "postavim sto i da sedim kad je lepo vreme". "Oću jes!" pomislila sam i nakezila se. Gazdaricu odtada više nisam videla.
U kući iznad moje živi jedna žena sa dvanaestogodišnjom autističnom devojčicom. devojčica je bolesna, ali je žena potpuni šlog. Od kako sam došla stekla je naviku da mi uleće u gajbu i smara me pričama o komšijama koje žive ispod i koju si ŠIPTARI therefore "Ne mogu biti dobri!" GAH!
Dobri? U kom veku živimo? Tj u kojoj utopiji? Gde još pa postoje dobri ljudi?
Ubrzo se ispostavilo da ona tim "šiptarima" dođe neke pare za račun za vodu (Jebote, gde ja živim!) pa je mene iznova i iznova gušila koještarijama o njima valjda verujući da je prva istina i jedina istina. Ili da sam lakoverna poput njene kćerke. Ili da sam Fašista poput nje. Otkud znam šta je verovala, ali dosegla je krajnje granice moje trpeljivosti.
E sad, to lepo vreme o kojem je gazdarica pričala, nikako da naiđe, nego umesto toga udarile neke kišetine i jedan zid mi probije vlaga. Baš onaj zid na koji su komšije "šiptari" oslonili drvnu građu. A psiho me stane opsedati kako oni to neće da pomere, i kako se njoj voda sliva niz zidove, i ja (potez očajnika) pošto komšija-šiptari nisu bili kod kuće navučem rukavice i premestim daske. Ni jedan nokat nisam slomila pritom, baš sam bila Happie :)!
Ali veštica nije umukla. Umesto toga sad je počela otvoreno da iziskuje divljenje prema meni. Gledala me je očima punim divljenja, onako kako me gledaju neki, povlašćeni muškarci. Kupila je sebi i svojoj kćeri po kačket kakav i ja nosim. Bolesnica.
Videvši ovo "šiptari" se pobuniše što im ništa nisam rekla: "Nema problema" govorili su, "Pa dobro, ako nema problema, to je O.K.." govorila sam. Ispostavilo se da im gazdarica ono mesec dana ranije uopšte nije obratila pozornost da taj lom treba da sklone. Joj, što sam se glupavo osećala.
Kako je vreme odmicalo, a meni nikako nema računa za struju, moradoh se ponovo obratiti manijakinji, i ispade da je ona držala dva, ne jedan, dva moja računa za struju!!! Je l' prethodni zakupac te gajbe uopšte nije plaćao struju pa je iznos na računu ogroman, pa ona nije htela da me plaši. Eto kako je ona dobra?!? Jebote, mogli su mi precvikati struju. Kad je nisam išutirala. Retard!
Takođe dala mi je i račun za vodu. Činjenica da sam bez ikakvih trzavica došla u posed istog izazvala je oduševljenje u komšiji-šiptaru %( te je, jal zbog toga, jal zbog suknje u kojoj sam prostirala veš, stao i petnaest minuta mi pričao o vremenskim prilikama. O bože. On ima troje dece.
Jednog dana on i supruga dođoše da vide "šta smo rešili za vodu?" To je otprilike značilo da ja treba da iznudim pare od one gore. "Oću jes!" pomislila sam; "Znate šta, ja ne mogu s njom da se natežem!" rekla sam. To su razumeli. Svejedno su mi još nešto objašnjavali, tiho da ona ne čuje, pa nisam ni ja čula (možda što me nije zanimalo) ali dugo da to njoj ipak privuče pažnju. Žena naravno prva ode. On mi je još minut nešto govorio u poverenju. Kreten.
Ne ozbiljno, koji im je? Šta su se meni nakačili? Ja nemam i ne želim da imam ništa s tim njinim malograđanskim sporovima. Sama činjenica da me u ta govna upliću me vređa. Da se jebete!!!
A kako su jedni "šiptari" a drugi "ostrašćeni serbi" a ja još životarim između njih pa se baš osećam kao nekakav UNMIK, da ne kažem umnik.
Elem, ako je prošlo 5min prošlo je mnogo kad ete ti sad nje. Hoće da joj pomognem preneti nešto, neka kolica. ??? Jebote, tek sam sredila nokte. Gledam, ta kolica su stajala gore uz ogradu, a sada u tom "mom" delu dvorišta. Stavio ih je tu samo da bi nju potaknuo na akciju. Što ne kupe SONY PLAYSTATION ako im je baš toliko dojadno? To se danas tako radi. Sada ona hoće da primeni moju taktiku. Vidiš problem-rešiš problem! Jedini problem je što i ja vidim problem, samo na drugom mestu. Jasno. Jasno, ovo je slučaj jebavamo-se-preko-grbače-najsexypilnijeg-subjekta-u-dvorištu! E OĆETE JES!!! U ovom posredničkom "sexanju" mogu uživati tek koliko i kondom kome je neko ugradio neurone, drugim rečima, odbijam da učestvujem. Neću da se igram! Vratite mi moje krpice!
Rekla mi je da joj kolica kvare vidik. Obzirom na brzinu kojom je delovala (kako bi joj samo Koštunica morao pozavideti na agilnosti) stiče se utisak da netremice motri na tih 1,5m2 "MOG" dvorišta. Je, ja sam pod prismotrom. Jebote, gde ja živim!
Naravski, umesto da zasučem rukave, i bacim se na besomučnu i po-nokte-moje-divne-pogibeljne delatnosti pomeranja kolica, ja okrenem, pa na vrata komšija-šiptara. Prošli puta su mi rekli da im kažem kad mi nešto smeta "pomeriće nema problema!" Trebala bih da im kažem da pomere "srpkinju" mnogo mi smeta. Ali dok sam pokucala na njina vrata ona šmugnu gore do svojih vrata gde je sa nesuvislom predanošću počela premeštati neke cipele?!? Komšija se odmah bacio na posao. Ja ga upitah o čemu se tu radi, jasno je da je samo provocira, ali može li bar razložno da stane iza ovog postupka? "Ma skloniću, neću da se svađam sa budalom, a posle ću baciti!" ona je bila prilično skoncentrisana na stare cipele. Kako ovo ni izbliza nije bio odgovor na moje pitanje, to ja okrenuh, uđoh u gajbu, zatvorih vrata, okrenuh ključ, i glasno, znam da su me svi odreda čuli, rekoh: "Ako mi još neko pokuca na vrata, odgrišću mu ruku!!!" Znam da su svi čuli, jer mi više niko nije kucao na vrata. Sve su to samo srbi.
Vidiš problem: REŠI GA!
Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom
¶ 12:49 0 Comments
Kada sam onomad nosala bedž na kojem je jedan kornjačon, napaljen do koske i ispale jezičine, zaskočio šlem i zabavlja se do jaja, ispod čega piše: "Fuck The Army" neko je našao za shodno da primeti da kao žensko ja i nemam razloga da se bunim protiv vojske. Pa ako neko takav može da ne razume, onda osećam, da je bitno da se objasnim svima, za svaki slučaj!
Ja se ne bunim protiv nezavidnih higijenskih uslova koji u armyji vladaju, niti protiv kuhinje koja u potpunosti ne poštuje potrebe vegeterijanaca, niti protiv ranog ustajanja, ili deficita kreveta. Bunim se protiv same ideje! Protiv sistema u kome se (koliko-toliko) inteligentna većina stavlja u podređen položaj, nekome ko se već samim izborom zanimanja deklarisao kao MANIJAK! Protiv uređenja u kome će vam se suditi i u kome će vas poslati na višegodišnju robiju ukoliko odbijete da poslušate naređenje (kakva nedopustiva reč) gore navedenog manijaka da ubijate nenaoružane, ili palite kuće, sela i gradove ljudima koji vam ništa nisu skrivili (Mada mi je teško i da zamislim šta vam u toj meri mogu skriviti).
I dobro dragi moji Srpski šovinisti, neka bude da su Karadžić i Mladić velike srpske patriote i rodoljubi, ali u Hagu i nisu traženi po tom osnovu. Oni su ujedno (ili pre svega) ubice i kriminalci a to već jeste razlog da im se sudi. Pošto nam je pravni sustav gnjio, Scheveningen se nameće kao logičan izbor.
Ja bi ih prva oterala. Šta više, i volela bih ja da budem odgovorna za njihovo hapšenje. Sa ovim ministrom finansija svaki dinar dobro dođe:).
A vojsku kao takvu ukinuti. To je jedini način da se zasigurno stane na put nekim novim Mladićima i Karadžićima i opštem nacionalnom blamu.
Kao kosmopolita, moram priznati, nisam ni osobit fan "nacije", kad je već pomenuh, ali u ovom "najboljem mogućem" svetu to je žig pod kojim moram da živim. Nije mi poznato da mogu da živim bez pasoša i da imam bilo kakva prava kao kosmopolita-ateista-mizantrop. Pripadam u potpunosti obespravljenom soju ljudi.
Verzija Za Štampu | Kamentari 20 | Pošalji Mailom
¶ 14:26 0 Comments
