Idem ulicom i nosim četku za potiranje. Sunce mi bije u oči.
Čujem jedno "čvrak" i pomislim kako sam četkom udarila kola pored kojih prolazim. Okrećem se ka automobilu, jer očekujem da ljudi koji u njemu sede izađu da me biju.
U to, derište ispred mene počinje da vrišti. Već se tripujem, kako sam okrenuvši se zbog kola, udarila malu, i da će sad i njena keva da me bije.
Stajem isprepadano: "Šta se desilo?"
"Ma, udarila se o auto!" govori mi žena, pokušavajući da smiri malu.
Probio me ladan znoj. Odoh na stanicu čekati trolu. Dete i dalje vrišti.

Verzija Za Štampu | Kamentari 1 | Pošalji Mailom

¶ 15:43 0 Comments

Danas je nemoguće privući pažnju! Videla sam čoveka s povezom preko oka, (kao u kakva pirata, a nije prodavao ništa!) ali nikom nije držao pažnju.

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 15:34 0 Comments

Na pitanje šta radi odgovorila mi je: "Vodim ljubav, svaki dan!"
Sedam dana kasnije, raskinuli su. Vratio se bivšoj. Ona je saznala od zajedničkog prijatelja.
Tri meseca bili su zajedno, svaki božiji dan, ali u tih sedam dana ih je njegov posao razdvojio, i bivša je to znala. Pitam se kako, ako uopšte nisu bili u kontaktu. Sve su vi to vradžbine!!!
Rekla mi je kako je tri puta bio gotov da je ženi (?!?Ko bi to poželeo?!?) ali su morali odložiti sklapanje braka dok se ne otrezni, jer nije mogao da stoji... Ne mogah se privoleti da joj kažem da tu verziju istine zadrži za sebe, jer meni zvuči kao mečka Božana.
The way I see it, ona ga je previše stisla. on je navikao, s onom prethodnom da švrlja do mile volje, ali ova ga je svaki dan držala na oku. Čim sam je videla u gradu, bez njega, bože, ON radi, znala sam šta će tu da bidne!

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 15:25 0 Comments

Neki plavi me u menzi prepao prodornim, čeličnim pogledom.
Jedan čupavi mi držao vrata.
Ali, u tramvaju, pegavi, SXY baja, sve vreme pilji u mob, nije me ni video!

Uvek zakažem u odsudnom trenutku.

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 15:22 0 Comments

1) Probudi me rasprava o prvom prolećnom cveću...
2) Odem u banku, čekam pola sata jer radi samo jedna sluŽbenica...
3) Nije mi odobren minus...
4) Ugledam patike od 2500 a da mi se sviđaju. Ali nemam para...
5) Na faxu čekam sat vremena na komp...
6) U menzi me tetkica minira. Prvo daje tipu iza mene koji joj zna ime...
7) Kad vraćam pribor baš na meni joj ponestane žetona...
8) Ceo dan mi se priviđa **** u muškarcima koji mi se ne javljaju...
9) Jedan dečak u čoporu me gađa papirićem iz duvaljke...
0) Nemam koga da mu se izlijem u zagrljaj i zaboravim ceo dan...

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 15:20 0 Comments

Taman sam sastavila 5 dana kao nezvanični beskućnik kad me je neka žena/devojka zaustavila ispred fakulteta na nekom parkingu da joj pomognem oko mobilnog. Objašnjavala mi je kako treba da pošalje neki SMS radi parkinga, (o čemu ja ne bih znala mnogo, ja nemam para ni za hod a kamoli za kola), ali joj telefon speluje, tj sam piše na engleskom. Ova opcija se na SiemenS-u zove T9 input. Ali žena ima Nokia telefon. Ja nikada nisam imala Nokia telefon. Nevertheless ja uzmem telefon, i isključim joj zamornu opciju. Malo mi se zahvaljivala, nikakvu novčanu nadoknadu mi nije ponudila, i ja odoh osećajući se bedno. Zašto bih se ja morala snaći s tuđim telefonom bolje od vlasnika istog? Zašto ja nemam automobil? Zašto ona češće ima sex od mene?
Zašto bih se samo ja bolje snalazila međ čipovima, nego međ ljudima?

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 14:53 0 Comments

Sedela sam u tramvaju, naopako, i gledala na ulicu. U jednim kolima sedeo je čovek na suvozačevom mestu. Pogledala sam ga pitajući se da li mu je ono kosa, ili kapa, ili neki poremećaj kad mi je uhvatio pogled. Pomislila sam da more biti da izgledam prilično sumanuto kad ga tako gledam pa sam se nasmejala. I on se odmah nasmejao, ali je tramvaj krenuo, a auto zaostao.
Jedna devojka, koja je svojoj drugarici sedela u krilu, videla je ovo i gledala me prekorno. Ja nisam mogla da skinem nakeženu grimasu s lica.
Ubrzo zatim, automobil je sustigao tramvaj, i poravnao se sa mnom. Čovek je otvorio prozor na kolima i bio mi je potpuno okrenut, pa se videlo da nosi crne grejače za uši. Poslao mi je jedan poljubac. Opet sam se nasmejala.
Devojka me je sad gledala sa čistim prezirom.
Zabrinula sam se kako bi onaj s grejačima za uši mogao ovako da napravi haos u saobraćaju ako nastavi da proganja tramvaj i dalje. Pomislila sam: "Već si mi ulepšao dan, ne moraš sad da mi zagorčaš život".
Tu je već bila moja stanica, pa sam umakla od nemilosrdnog pogleda one devojke.

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 15:25 0 Comments

Žena je zadovoljna hotelom. Da ima para okrečila bi sobu (jer je buđava) i ofarbala vrata (jer ih je prethodni zakupac izbo nožem), ali je zadovoljna.
S posla dolazi pravo kući. Da se odmori i da si spremi nešto za jelo. Jedini ljudi sa kojima kontaktira su njen brat, i porodica mu. Ima i jednu koleginicu s kojom se druži. Nisam sigurna da zna u čemu je razlika između polova. Jednom je rekla da nije frustrirana da juri muškarce. Bog mi je svedok, ja sam po tom pitanju vrlo frustrirana.
Čoveka na TV-u pitali su o značenju fraze "Drži-Prži". Rekao je da to možda znači "pržiti ženu", ona je rekla da je on kreten.
Hostese na sajmu automobila su se žalile na provokacije kojima ih posetioci zasipaju (hvalile se kako su dobre ribe). Bila je ogorčena.
Zgranula se kad sam joj rekla da ne znam ko je Željko Joximović. Ko je on uostalom?
Pitala me je: "Znaš li ko je ovo?" kad je na TV-u bio Tito.
Videvši decu na TV-u rekla je: "Jao, anđeli mali, ja da imam baš mnogo para ja bih usvojila jedno. Ma šta jedno, dva, tri, mnogo..."

Verzija Za Štampu | Kamentari 15 | Pošalji Mailom

¶ 15:15 0 Comments

Iz nepoznatih razloga neretko autobusi imaju mesta za četvoro ljudi koji putuju zajedno, što je retko slučaj, pa onda počesto moraš da gledaš u mladeže, bubuljice, zanoktice sasvim nepoznatih ljudi.
Jednom je jedna bakuta sela preko puta mene. Pogledi su nam se susreli kad se njezin jezik pomolio sa staračkog lica i olizao gornju usnu. Osećala sam se kao da mi se bakuta nabacuje. Došlo mi je da je zalepim pesnicom.

Takođe neretko su autobusi bogati sedištima za po jednu osobu, pa onda veliki broj ljudi mora da stoji jer nema dovoljno mesta za sedenje. Stajala sam tako u srednjem delu harmonike. Na jednom sedištu ispred mene, na točku, sedela je žena sa malom devojčicom u naručju. Ispred njih sedeo je, možda otac, ili "mamin" udvarač, i pričao devojčici: "Hoćemo li da jedemo ribicu?" Kezio je svoje odvratno široko lice na to bespomoćno stvorenje.
Došlo mi je da ga uhvatim za vrat i dreknem: "Životinjo, ona je još beba!!!"

Verzija Za Štampu | Kamentari 34 | Pošalji Mailom

¶ 15:03 0 Comments