Pogledala sam jednu sliku i naglas rekla: "Joj, kaki je ružan!" moji se zacerekaše. "Deda je bio veliki švaler u svoje vreme" reče otac: "Nije bilo te žene u "Slobodi" koja nije bila zaljubljena u Radovana!"
Ponovo pogledah sliku, sprčen, crn, brkat, stoji iza svojih nogu. Užas božiji. Pazi ta usta, brkovi su mu došli kao dar od boga. "Deda Rako bio švaler?"
Rako je radio u "Slobodi" kao električar. Kako će se kasnije saznati, i nije bio nešto u svom poslu. Nama je u kući radio električarske poslove. Bile su potrebne godine dok nismo shvatili da zvonce u stvari radi besprekorno, ali jedino kada se upali svetlo u špajzu.
Jednom je Rako putovao vozom, i u vozu upoznao lepojku Stanislavu Todorović, za porodicu i prijatelje Canu, iz Šapca.
Lepojka je najviše na svetu volela knjige, mada joj se i Rako jako svideo.
Cana je sa majkom putovala iz posete bratu Milanu u armiji, ali jeput malo skratila pobegavši sa zgodnim dedom Radovanom Nikićem, iz Bresnice kod Čačka.
Izrodiše dva mala brkata izmotuljka, mog papitu Dragana, i tetku mi Desanku. Ovi mili događaji ne sprečiše dedu da nastavi da švrlja po Slobodinom personalu, pa jednog dana kad je došao kući nije zatekao ni Canu ni izmotuljke.
Ukaljanog imena, potegao deda za Šabac, da je vrati, da je urazumi, da obeća sve što se mora obećati. Padoše ruže, bombonjere (mmm), i sva neophodna ubeđivanja, pa Cana pristade i da se vrati. Šta će žena. Zbog dece.
A deda se smirio, samo da ne prolazi kroz slična poniženja.
Inače baba, veliki knjigofan, je nama svojim unučićima (4 komada) pred spavanja stalno pričala priče. Ja sam uvek tražila isto: "Tri Hajduka!" I danas znam neke delove

Sama s' ruka paši diže
Sama noga kroči bliže
Ispi vino, ciknu muka
Mrtav pade do hajduka
Mrtav pade, a te kosti
Smejaše se, bog da prosti

Spektakularno. Nakon ovoga, baba je morala da priča i nešto što bi ostalim unučićima razredilo strahove pred spavanje. Kao recimo crvenkapicu. Ili na licu mesta izmišljenu priču o vrapcu i jelki koja je trebala da nam objasni da se dobra dela uvek vraćaju. A Ponekad bi masakrirala i Šexpira ("Sve Je Dobro Što Se Dobro Svrši" i "Zimska Bajka") Mada u to vreme ovoga niko nije bio svestan.
Bakuta nam doduše nikada nije ispričala kako je krotila goropadnog Radovana, nego smo za ovo morali da čekamo da iz Desanke prorade pripovedački geni.

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 16:05 0 Comments

Kad sam bila mlađa imala sam poriv da sve muškarce pitam da li koriste toalet papir posle pišanja. Nije mi bilo jasno kako bi ga i koristili, a nemoguće je da ga ne koriste. "Ne, samo ga malo protreseš, vidiš!" govorili su. Nije mi bilo jasno kako su ikad čisti pod tim okolnostima.

Pitao je: "Jesi li stigla prevozom!" na potvrdan odgovor se zgrozio i dodao: "Super, ja se ježim bacila, idemo zajedno u wc, ja da pišam, ti da opereš ruke..." Kasnije je opet tvrdio da su mi ruke bile previše hladne, pa da me je zato poterao da ih perem. Kakav čovek.
Rekao je: "Nemoj da me gledaš!" složio je čudnu facu i okrenuo se ka kadi. "Šta to radiš?" Pitah, pa neće valjda da piša u kadu? Rekao mi je kako je muškarcima teško da upišaju u wc šolju. Treba to nacentrirati. Sve je njima teško.
Setih se Rosemary's Baby, on je pišao sedeći, to mu je bila jedina zanimljiva crta: "Što ne probaš sedeći?" namrštio se, "Ozbiljna sam!" već se usplahirih, uvredih čoveka.
"Pa tehnički, mogao bih, ali bilo bi malo nezgodno s poludignutim kurcem. Mislim mogao bih, ali treba to posle počistiti. Osim ako dama ne voli Golden Shower?"
Zacerekah se ko malo dete. Prvu pišu ikada sam videla u wc-u, šta ako mi ova bude poslednja? Nije smešno!
Namrštih se na njega. "Je l' ti neprijatno?" pitao je. "Ne, malo si me zbunio s toalet papirom!?!"
"A, to. Pa zato naši ljudi oblače gaće po starom pravilu, napred žuto, pozadi braon, jer ne koriste toalet papir." Kakav čovek. I još mu nije jasno zašto želim da se tucam s njim. Pa želim danima da se tucam s njim, dok ne pobenavim.

Mada, nije pustio vodu na papir u wc šolji. Nije ni kadu sprao. Ježi se bacila? Kako će onda da se tušira u takvoj kadi-leglu?

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 15:40 0 Comments

Ali nem se rašta bunit. Pa zah. nj. u prvih mesec dana 2006 imadoh 7 stvarno srećnih dana, što je više neg u celoj prošloj godini.
Jedino što sreća izaziva zvisnost...

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 15:34 0 Comments

Ispred mene je išao čovek sa ćerkom.
Ona: Bilo mi je dosadno u kući.
On: Jesi (li) to rekla baki?
Ona: Pa, jesam...
On: A ona mi je rekla da si ti tužna što sam ja otišao...
Nosio je njen ranac, i pustio joj je ruku da bi ga podigao na rame. Devojčica nastavi da hoda s podignutom rukom. Imala je sivu rukavicu s jednim prstom. Nešto je pokušavala da kaže, ali čulo se samo mrmljanje.
On nastavi: Baka koristi svaku priliku da mi nešto prebaci, jesi (li) to primetila?
Zaobiđoh ih. Devojčica nije uspevala da sroči rečenicu. Ubrzah korak. Pomislih da je majmun. Nijednom je nije pitao da li joj stvarno nedostaje. Seljak.

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 17:10 0 Comments

Nepoželjni gazda dolazi poslom u grad, i namerava da prenoći u stanu koji izdaje jednoj studentkinji. On zna da ona ne želi da ga vidi, ali ga zabole. Bilo kako bilo, raspoložen je da se uvredi ako bi ona načinila bilo kakvu insinuaciju kako je on bar mogao da se najavi umesto da je prepadne. Ona bi se naravno sklonila da je znala da će on doći. Zvono
D: Ko je?
G: Gazda ovde!
D: (otvara vrata) Otkud vi?
G: Pa ovo je moja kuća, mogu valjda da dođem kad ja hoću.
D: Pa nije baš.
G: Kako nije, no čija je?
D: Pa ko plaća kiriju?
G: A ko izdaje?
D: Valjda onaj kome ne treba!

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 15:08 0 Comments

Zaspim u suzama. Probudim se u rukama. Na rukama. Pod rukama nekog kretena. U 8h. Nakon samo 4 sata spavanja. Zbog prirode mojega spavanja koje može jedino neometano postojati, ustanem. Ti spavaš. Podigla ti se bluza. Spustile ti se pantalone, kako jedino i znaju. Go ti stomak. Stomačić. Beo. Sa malom crnom jelkicom. Vidi ti se pupak. Vide ti se kukovi. Onaj kreten se pravi da spava. Svi ostali spavaju. Ti spavaš. Boli te uvo za mene. Ja te krišom gledam. Ja sam tvoj kreten.

Photo by matthew_1973

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 14:45 0 Comments

U C marketu omladina JAZAS-a deli propagandni materijal. Devojka mi objašnjava kako je u toku nagradna igra. Kupiš tri kutije kondoma i dobiješ greb karticu. Svaka dobija. Pomislih: “E? Super, nagradna igra! Trebalo bi da učestvujem. Ko nema sreće u ljubavi… ali, ako nemam sreće u ljubavi, šta kog mog da radim sa 9 kondoma?” U agoniji se oteturah do kase da platim neki od proizvoda dozvoljenih i luzerima kakav sam. Odjednom me nije zanimala mogućnost da osvojim kompjuter na ovaj način.

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 14:34 0 Comments

Ako već neće da mi da ništa više, bila bih sasvim zadovoljna i da mi dozvoli samo to, da ležim pored njega dok spava i da gledam kako mu raste brada. Svilenkasta, mekana, zlatna. Kako se korak po korak, dlaku po dlaku pomalja ispod beline njegove kože.

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 14:31 0 Comments

Bila sam sasvim mala, u osnovnoj školi i imali smo sistematski pregled. Doktorica i sestre su zauzele učiteljicin sto i prvu klupu. Doktorka je stajala između tih stolova i prozivala đaka po đaka, a nakon pregleda, popisivali su nas u dve sveske. Većina je bila upisana u svesku na učiteljicinom stolu. Ali ne svi. Ni sama ne znam zašto, ali ovo mi je bilo pomalo čudno, pa sam zapisala imena dece koja su upisana u drugu svesku. Ubrzo se pročulo kako neka deca imaju vaške. Pročulo se i kako ja imam spisak dece s vaškama. Moja je popularnost naglo skočila. Svi su hteli da vide spisak. Ja sam insistirala na tome da ne znam imaju li ta deca vaške, da znam jedino da su upisani u drugu svesku. Razred se nije obazirao previše na moje oglede u demagogiji, već me prisili da ždrakne u spisak. Veći deo spiska je bio u redu. Bila su to deca s kojom se i tako niko nije družio. Cigani, sirotinja, i deca ružnih imena. Ali na spisku je bila i najveća štreberka u razredu, Tamara. Tamara je prepoznatljiva po zamašnom nosu, dugoj, dugoj kosi, i činjenici da šapuće svima. Tamara je bila OK. Keva joj je bila doktorka, i bilo je nemoguće da ima vaške. Kada me je ostatak razreda ostavio na miru, imala sam utisak da nisu uvereni u tačnost spiska. Ja nisam bila. Bilo je nemoguće da Tamara ima vaške!!! Pobogu, pa majka joj je doktorica!!! Na sledećem času, Tamara je bila uplakana, i učiteljica je to primetila. Pošto je Tamara bila njeno mezimče, zabrinula se i ubrzo saznala u čemu je problem. Oduzela mi je spisak (mada su ga već svi znali naizust) i održala govor kako svi treba da se stidimo. Na moje veliko iznenađenje, učiteljica nije ni jednog trenutka porekla da Tamara ima vaši! Umesto toga, rekla je kako svi treba da se sramimo, posebice ja sa svojom crnom listom, što izbegavamo Tamaru! A Tamara uopšte nije jedino derište u razredu šikanirano od klana popularne većine. S vaškama ili bez njih, ostala deca na spisku su uvek izbegavana, izbegavana su i druga deca, bez vaški, a i ja sam samo u jednom trenutku bila popularna u tom razredu, a to je bilo kad sam imala prokleti spisak koji je valjalo prepisati. Ali problem je uočen tek kad se ćerka jedne lekarke našla pogođena ovom politikom. Učiteljica je objasnila kako to nije razlog za izbegavanje Tamare, kako ona ima vaške jer je čista, jer vaške izbegavaju prljavo (nije se obazirala na vidljivu štroku na ostalim zaraženim). Dan kasnije Tamara mi je prišla i rekla mi kako je oprala kosu šamponom protiv vašaka i da je sad ostavim na miru. Opet sam bila zatečena. “Ma zar je ona stvarno imala vaške???” pitala sam se, i onda je startovala s pitanjem kako je moguće da je jedno pranje rešilo taj problem. Ovo je izazvalo osudu celog razreda, zašto ja, prokletinja račvastog jezika, šikaniram višestruko korisnu Tamaru? Meni lično, nije bilo najjasnije zašto je Tamara baš meni prijavila da se rešila ove bede, pa ja se s njom nisam družila ni pre neg je zapatila vaši. Ostatak razreda ju je ponovo voleo, a ona je kasnije porasla, operisala nos i postala doktorka poput njene keve. Kakva je sudba zadesila crnu listu stvarno ne znam, znam jedino da taj spisak i tako nije bio jedini, i da nije bilo fer da on bude uništen samo zbog protekcije koju je surlašica uživala a da ostale liste važe i uništavaju tolike živote.
Fotka by WebGrrL na flicker-u.

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 14:19 0 Comments

Nosim svoj mozak u plastičnoj čaši. Nosim ga na analizu. To u čaši nije stvarno mozak. Jedna misao ne čini mozak. Jedna misao ne čini svest. Iako mi je mozak u plastičnoj čaši, Ta misao je i dalje u meni. Tvoje ime škrguće međ mojim zubima, I maštam o osveti…
Fotkica by svanes na flickr-u.

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 15:46 0 Comments

Debela žena sa dvoje dece, stoji ispred izloga s lava lampama. Deci se plava lava posebno sviđa i urgiraju da im kupi. Ona im govori kako imaju globus i zvezdu, koju im više i ne uključuje i kako im nije potrebna treća lampa za njihovu sobu. Govori im to i drži ih za ruke, ali ne odmiče od izloga. Širi svoje plave oči na lampu boje puti, hipnotisano gleda nemo mreškanje tečnosti, mašta, prati mehurove kako klize jedan preko drugog, ližu se i ljube, i znam, ZNAM tačno šta misli. Moraće na dijetu. Nova beba nije na odmet.

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 15:37 0 Comments

Da ga Lizućem. Da ga Grickam. Da ga Sisam. Da ga Pipkam. Da ga Mazim. Da ga Cmačem. Da ga Volim, najviše na svetu, Eto, samo to, želim ja.

Fotka by svanes.

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 15:26 0 Comments

Majstorima je dosadno. Svaki put kada ulicom prođe neka ženska, sa krova na kome rade pljušte imena. Prozivaju neke svoje tajne ljubavi i gledaju hoće li se neka prolaznica okrenuti. “Milice,… Majo!” uporni su neimari, a maximalno izvuku po koji prst ili osmeh, kako kad.

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 13:27 0 Comments

Napipala sam grmuljicu na vratu, grlu, i zvala Kišu: "Jesu li sve žlezde simetrične?"
"Ne znam, što?"
"Napipala sam nešto na vratu, na sred, ja imam rak, meni će da odseku glavu..."
"Ma to ti je pljuvačna žlezda!" ona će kroz smeh.
"Ja neću da budem gušava!" jauknuh.
Upišala se od smeha. I to prijatelj. Još mi je rekla da se ona tuda nikad ne pipa i da i ona možda ima svega i svačega, što je valjda značilo da se ja previše pipkam kad mi je dosadno.

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 17:45 0 Comments

Ušla sam u staklenac, stala za govornicu, okrenula broj.
Otto se javila i: "E, gde si!" u to sam već okrenula leđa govornici i naslonila se na nju kad je ispred mene nikao jedan čikica i dreknuo: "Ajde već jednom!"
Pogledala sam ga pravo u oči i rekla: "Ja sam sad stala za ovu govornicu (i ne nameravam da se maknem dok ne kaže, šta imam)!" I dalje netrepice piljeći u čoveka u blagom strahu od odmazde, dodah u slušalicu: "Upravo mi je jedan čiča rekao >>Ajde Već Jednom!<< a ja tek što sam stala za govornicu!"
"Ma! Ti vodiš ljubav, znaš!" dreknu stari. Već sam pomislila da će dodati >>A Ne Rat<< jer je prizvuk njegovih reči navodio na tu pomisao. Pošto je ovaj dodatak izostao, ja pitah: "Je l preko telefona?"
"Jeste!" vrisnu i odmaršira!
Ako mi je hteo reći da se jebem, što lepo ne kaže...
A meni zvocaju kako mi treba terapija što nikad ne govorim "kurac" ili "jebanje" i obavezno izmenim glasnoću kad treba da kažem "sex".

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 17:35 0 Comments

Mlađa žena u autobusu ugleda prijatelja na ulici i lupanjem o prozorsko staklo mu privuče pažnju. Pozdravili su se, i pitala ga je gde će za novu godinu. On joj nešto objasni, što nisam razumela. Autobus je krenuo.
Postarija žena koja je tu stajala zasmejala se: "Eh šta sve ispričaste za tako kratko vreme!" reče. "Žensko!" mlađa će. Starija žena (očito se ne poznaju) uputi je u svoj poslovni život, reče kako je jedino žensko na svom radnom mestu i kako su i muškarci jednake alapače kao i žene, te kako stalno ogovaraju i žale se na svoje žene; "A ipak im trebamo!" zaključi na kraju.
Mlađa se složi: "A i oni nama!"
Starija doduše nije bila istog mišljenja. Rekla je da ne zna ni jednu razvedenu ženu koja je propala, a muškarci se propiju i idu prljavi i neuhranjeni, šta li.
Mlađa samo okrete leđa svojoj starijoj sagovornici.

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 17:26 0 Comments

A u troli reklama za story (to su one neke novine, koje ne čita niko koga ja znam, ali ih otprilike čitaju svi drugi)
Momo Kapor (Slika na kojoj davi mačku, ima kez kao da reklamira supu iz kesice):
"Ne krijem da gledam porno filmove"
Dole, izdvojeno, prikazana je njegova stranica u časopisu, naslovljena sa:
"Prodao sam sve svoje ljubavi"
Opet naslovnica, Vesna Đogani (Kez kao da ni sama ne zna šta reklamira, u isto vreme samouveren, i zblanut):
"Moj otac nikad nije želeo ni da me vidi"
a opet dole izdvojeno, sa istim kezom kome se ne može stati na rep:
"Ja nemam oca, ali moja beba ga ima".
Maja Odžaklijevska osmeh kao na reklami za deterdžent:
"Živela sam u 11 divljih brakova".
Rada Radenović sa najtupavijim izrazom na licu ikada zabeleženim na ovim prostorima (velika konkurencija):
"Udaću se u blatu"
Keve mi.

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 15:44 0 Comments

Dolazim juče kući, treba da idem u bioskop, 'oću da se istuširam, i, nekako čini mi se još svrata odvrćem slavinu (što nije nemoguće, u kuću se ulazi kroz kupatilo?!?).
Nema vode.
Reko' rade nešto. Biće.
Vrativši se iz bioskopa, a ono opet nema vode?!?
Već je bilo 22:45, nemoguće da još uvek rade. Ku' ću, šta ću, ja pokucah (prvi puta od kad se zlopatim na toj addressi) na vrata prve komšinice. Napolju je temperatuara oko nule, a ona izlazi u majici, omotana peškirom.
Vrata je samo otškrinula, i krila se iza njih, ali bilo je očigledno. Ja se izvinuh što je ometam tako dockan, i pitah ima li vode, i zašto ja nemam kad ona ima...
Elem, znala je da je gazdarica bila, da je, pošto ima ključ sama ušla u moju šupu i zavrnula ventil da proveri DA LI curi (ja sam je pre dva meseca zamolila da sanira taj kvar ali me je odbila i odvalila mi cenu više od dva puta veću od stvarne, a sad je izgleda i to zaboravila). Zaboravila je i da ostavi poruku da je zavrnula ventil. Naravno.
Komšinica je ovo znala, ali mi je deset minuta pričala o velikom računu za vodu, stajala polu gola napolju, i mrsila, i još mi obećala da mi danas još nešto priča...
Hell no!
Pobegoh glavom bez obzira čim sam ustala. Kakav retard. Kakvi retardi.

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 14:50 0 Comments

U Čačku sam živela u ulici Milana Todorovića. Sve da mi Život zavisi od toga, ne bih znala da kažem ko je bio Milan Todorović. Osim da su mi rekli da se tako zvao jedan lik iz "Žikine dinastije". I moj deda, Milan Baxuz iz Šapca.
Deda Milan, koga sam mnogo volela, koji mi je vikao "Kaća Bez Gaća", je, dok je još bio živ, tražio da ga, kad umre, sahrane u uspravnom položaju. Ali nisu ga otuda počastili nadimkom baxuz. Deda je bio boem, svirao je violinu, iz kafane nije izbijao. Pre EXYU ratova bio je i jako imućan, ali kako mu je imetak mahom ležao s one strane Drine, sve mu je to prslo.
Ja sam ga upoznala sa 6-7 godina, kada nam je radio vodoinstalacije u kući i sećam se kako me je poslao da mu donesem kučinu: "To je ono gore u kupatilu što liči na tvoju kosu!"
Mislim da je kučina ipak malo grublja od moje kose, ali lepo je kad neko posmatra svet kroz sličnosti s tobom.
Deda se nije javljao komšijama. Nikad. Zato su ga zvali baxuz! On je govorio da bi ga komšije, kada bi im se javio, zaustavile da ga propituju o zdravlju, njegovu i njegovih, o ovome i onome, o vremenu o krajnjem slučaju. Dedu ovo nije zanimalo.
Zato im se nije javljao. Oni nisu dobijali priliku da budu ljubazni sa dedom Milanom Todorovićem.
Ni ja se nisam javljala komšijama u Milana Todorovića. Ne javljam im se ni sad u Kulina Bana. Ali, ne po ugledu na dedu, ne. Ja sam baxuz na svoju ruku. To, Javljanje komšijama, to mi je nekako uvek delovalo kao malograđanska rabota, ja sam uvek imala preča posla.
Sećam se kad sam drugarici za rođendan dobacila poklon i rekla: "Evo ti!"
Ili kad mi je posle svađe Huanista kupila Coca-Colu za fresh start, ja otpila gutljaj i smrknuto rekla: "Mlaka je!"
Formalnosti mi nikad nisu ležale.
Kad bi neka drugarica našla dečka i pitala: "A? Kakav je?" ja bih ga napljuvala od glave do pete. Po zasluzi. Od srca. Kao da su mi one to tražile. Svaka budala zna, šta zaljubljena devojka želi da čuje o svom izabraniku. Ali meni ni jedan nije valjao.
Dok mi Vrndža nije pokazala svog.
Više iz fazona, da bih mogla da je maltretiram kako je grozna prema tako divnom dečku, ja rekoh da je divan.
Bio je to sasvim nov pristup za mene.
"Jesam li stvarno grozna prema njemu?" hvatala se za glavu: "Jao, ja njega stvarno mnogo volim!" ječala je.
Ja se nađoh u čudu. Ovo mi se stvarno svidelo.
Par dana kasnije poslao mi je poruku. Pošto ću ja biti s njom za novu, a on neće, da joj čestitam u njegovo ime, da joj kažem da misli na nju i da je voli.
Pošto se radi o tako divnom dečku, pristala sam. A onda se iskreno zapitah, kako, koji moj, mislim da joj ovo saopštim. Ja kraljica foliranja, apsolutni car nekonvencionalnosti treba nekome da izigravam sentimentalnog deda mraza. Ju!
Na svu sreću, njena blistava paranoja je razotkrila ovu zaveru još 30.12. i skinula mi bedu s vrata. Fju!
Ali ovaj bliski susret s uobičajenim naveo me je da konačno shvatim kako tu nešto i nije u najboljem redu sa mnom. Jedno je da kada treba da budeš iskren, da budeš iskren svojim rečima. Ali ja imam taj potpuno suludo-frustrirajući strah od formalnog ponašanja. Ne, ja ne mogu...
Zato sam odlučila da donesem NewYearsResolution (Šta formalnije od toga) da bar jednom mesečno moram pogaziti svoj osobenjački ponos i izražavati se kao sav normalan svet!
Pa kud puklo da puklo!

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 14:13 0 Comments