"Pero! Pero! Pa gde si bre? Dođi sedi!" Imao je napukli glas gotov na kašljanje i pun pljuvačke. Bio je obučen kao moler. Pera je nosio naočari i imao je smerno držanje i glas nekoga ko ga pozajmljuje likovima u crtanim filmovima.
Waits: "'Oćemo u crkvu?"
Pera: "Ne mogu!"
Waits: "Što? Ne piješ?"
Pera: "Ma pijem! Samo nemam para!"
Kratka pauza. "Ne možeš ni u crkvu bez para!"
Waits: "Je l'?"
Delovalo je kao da je Waits mislio da mu Pera, stari drugar koga dugo nije video, baci neko pićence, a ovaj baš i nije bio u fazonu. Nastavili su mleti, dok Pera nije pomenuo izvesnog Ristića, koji je nažalost umro, a Waits nije baš mogao da se seti o kome je reč.
Waits: "Šta je taj pio?"
Pera: "Ne znam, sve je pio!"
Waits: "Je l' pio klekovaču?"
Pera: "Ma jeste, sve je pio. Pisao je pesme!"
Waits: "Ma! ŠTA JE PIO? JE L' PIO KLEKOVAČU?"
Pera potvrdi. Jeste. To je taj Ristić. Ristić koji je pio klekovaču je mrtav.
Ali uspomena na njega živi, vidimo.
Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom
¶ 15:36 0 Comments
Na svetu Petku
Na Cvetku
Rekla mi je jedna baba
Da su kamioni
Zagušili gradski saobraćaj
O božiću
Na Kaleniću
Rekla mi je druga baba
Kako danas omladina
starije ne jebe
nevaspitano im se obraća
Kako je sve na sirotinju
izvadilo đoku
izvadilo ?OKU
O Spasovdanu
Na Tašmajdanu
Rekla mi je jedna baba
Kako danas deda mnogo pije
Pa posle okolo povraća
O božiću
Na Kaleniću
Rekla mi je druga baba
Kako danas omladina
starije ne jebe
nevaspitano im se obraća
Kako je sve na sirotinju
izvadilo đoku
izvadilo ?OKU
Verzija Za Štampu | Kamentari 24 | Pošalji Mailom
¶ 15:20 0 Comments
Ponekad imam utisak kao da je čitavo ustrojstvo svemira satkano tako da meni najgore zagorčava život.
Kao kada negde žuriš, i hoćeš da pretekneš šetača ispred sebe, a on i šetač iz suprotnog smera se baš tad stanu mimoilaziti, ili naglo skrene baš u tu stranu s koje si ga pokušao preteći, ili te mlatne kesom baš tamo gde ti je modrica od dočeka proleća pre neki dan;
ili neki krelac tako parkira auto da neostane trotoara za šetače, pa da bi auto zaobišao zakoračiš na ulicu, i tu te staruju panduri jer misle da prelaziš ulicu van za to predviđenom mestu, ili obilazeći auto, odabereš baš onu stranu s koje se nalazi velika bara sve do zida;
ili uđeš u prevoz jednom u mesec dana, i startuje te kontrola;
ili proveravaš statistike bloga i vidiš da te je opet posetio onaj skot kome si tako usrudno u lice izručio sve najgore uvrede koje ti mogu pasti na pamet, onda kad te je samo malčice iznervirao, jer ti se gadi, jer misliš da ti donosi lošu sreću svaki put kad ti obznani svoje postojanje;
ili dolaziš kući i startujete komšinica koja nema ništa posebno da ti kaže, ali kao što se tebi očajnički piški, tako se i njoj očajnički priča, i onda tupi i mrsi, i iste fraze u krug vrti, i ti uzmičeš i govoriš da si u žurbi, a oni ti govori da zna da si u gužvi i nastavlja da melje, niočemu, i ti joj kažeš: "Izvini, žurim! Imaš li neku poentu?" i tu te tek pusti da odeš.
Da, katkad se stvarno osećam kao da je svo postanje samo kompjutorski program podređen zagorčavanju mog života.
Još par komentara ovde
¶ 15:46 0 Comments
Probijao se ispred mene. Pratila sam njegovu putanju i nerviralo me je što stalno zastajkuje u probijanju kroz masu, kako bi propustio neku curu iz suprotnog smera. Dok bi prolazila pored njega, on bi je zagrlio. Ja, ja sam samo htela do WC-a.
Jednom kad je tako zastao, bacila sam pogled da vidim ko sad ima prvenstvo prolaza.
Devojka mi se poplazila! Bila je prava diva, lepa, SXY, samouverena, pa ipak, crta lica koje se teško pamte... On ju je zagrlio. Prošla je pored njega, stigla do mene, i poljubila me. Kučka me je poljubila pravo u usta! Lupih je po dupetu.
Niko mi nije verovao.
Verzija Za Štampu | Kamentari 18 | Pošalji Mailom
¶ 15:15 0 Comments
Pozvao me je: "Kaća, dođi ovamo!"
Sedeli su ispod stepeništa. To je značilo da se moram iskriviti kao Stiven Hoking da bih im prišla. Sedeo je s dve devojke. Jedna je već iz daleka bila neopisivo ružna. A izbliza su obe bile ružne.
Ona što je iz daleka delovalo ok imala je ogromne ..., i u dekolteu. Bilo je čak i meni teško da stojim ispred nje i da je gledam u oči, jer mi je pogled uporno sklizavao dole, u prorez. Imala je neko čudno krivo lice, pa su postojala dva razloga za obaranjem pogleda.
"Da vas upoznam: Sestra! - Sestra!" malo je falilo da ga podsetim da mu ja nisam sestra, pa se zagledah u devojku, i konačno mi sinu: "A! Moja sestra!"
Nisam znala šta da radim. Gledala sam u ružnu devojku i u njen dekolte i nisam mogla da smislim ništa pametno. Kasnije mi je objasnio da mi je "Sestra Dobra!" ali da ne može da joj se seti imena, pa nas je zato upoznao. Ali je meni bilo glupo da se sestri predstavim imenom.
Verzija Za Štampu | Kamentari 11 | Pošalji Mailom
¶ 13:52 0 Comments
Nagnuo se ka meni i rekao:"Gde si Ribice!"
Poljubila sam ga. Njegova još nevidljiva žuta brada ispunila mi je lice višestrukim igličastim zadovoljstvom.
On je takva muška kurva! To je strašno.
Šta god bih rekla, pravio bi se da me nije dobro razumeo, a onda bi pitao nešto sasvim,... obojeno.
..."A, znam, ja sam se u Čačku slikala kod Big Milojka..."
"Gde?"
"Kod onog velikog sata, na krovu! Imala sam kikice, i pokazivala srednje preste..."
"Šta? Slikala si se bez brusa? A sad ne bi smela?" Odjednom je i meni zvučalo kao da sam baš to rekla. I tako celo veče. Bilo je neverovatno da mu mozak tako brzo radi.
On je definicija muškog sexipila. Njegove sitne pegice koje se primećuju tek kad mu se uneseš u lice pa ih ni jedna moja drugarica nije svesna kad o njima pričam, pokreću mehanizme u mom telu. Mehanizme i prljave misli, koje poput maslinovog ulja (ne znam zašto me uvek podseća na masline) podmazuju te mehanizme. Sve je tako funkcionalno i glatko. S njim ništa ne škripi. Sve ima savršenog smisla.
Ja: Umro Milošević, izgleda.
Danilost: Savo?
Ja: Samo se ti zezaj! On ode nkrivice pravno nedokazane, a proces se obustavlja po smrti optuženog.
Danilost: Kako ih je zajebao! He he he!
Danilost: I to skoro na Đinđićevu godišnjicu! Kakva debilana! Sad će odjednom da ga zavole!
Ja: I ja sad o tome mislim. Samo jedan dan razlike, napravi zbrku. Majmun! Mogao je sačekati neki dan.
Danilost: Nema veze. Zezanje!
Danilost: SVAKA TI ČAST! SAZNALA SI VEST PRE MIRE MARKOVIĆ!
Ja: Prva!
SMS II
Ja: Umro Milošević, izgleda.
F: Pička jedna! Trebalo je da pati i trune u Mardelju, da umire polako, da ga ubija sopstvena savest, ako je uopšte imao savesti.
Ja: To sam i ja napisala na blogu, i ene ih sad gde me pljuju i optužuju da sam mu pristalica kad se nisam jednostavno obradovala...
F: Oprosti im, oni ne znaju šta govore.
Verzija Za Štampu | Kamentari 12 | Pošalji Mailom
¶ 13:20 0 Comments
Činjenice:
Ja imam ogledalo. Plakat Rainer Wernera. Jedan radio prijemnik sa cd playerom, prenosni.
TV NEMAM!
Kako je moguće da nigde, NIGDE! nije predviđeno da autsajderi poput mene budu izuzeti od plaćanja TV pretplate?
Ovo ne pitam da bih nagovestila da imaoci TV prijemnika treba da plaćaju TV pretplatu. Što se mene tiče: Tijaniću Šipak!
Naprosto mi nije jasno, kako je moguće da ovo zakonom nije predviđeno.
Verzija Za Štampu | Kamentari 21 | Pošalji Mailom
¶ 14:10 0 Comments
