Sedela sam u tramvaju, naopako, i gledala na ulicu. U jednim kolima sedeo je čovek na suvozačevom mestu. Pogledala sam ga pitajući se da li mu je ono kosa, ili kapa, ili neki poremećaj kad mi je uhvatio pogled. Pomislila sam da more biti da izgledam prilično sumanuto kad ga tako gledam pa sam se nasmejala. I on se odmah nasmejao, ali je tramvaj krenuo, a auto zaostao.
Jedna devojka, koja je svojoj drugarici sedela u krilu, videla je ovo i gledala me prekorno. Ja nisam mogla da skinem nakeženu grimasu s lica.
Ubrzo zatim, automobil je sustigao tramvaj, i poravnao se sa mnom. Čovek je otvorio prozor na kolima i bio mi je potpuno okrenut, pa se videlo da nosi crne grejače za uši. Poslao mi je jedan poljubac. Opet sam se nasmejala.
Devojka me je sad gledala sa čistim prezirom.
Zabrinula sam se kako bi onaj s grejačima za uši mogao ovako da napravi haos u saobraćaju ako nastavi da proganja tramvaj i dalje. Pomislila sam: "Već si mi ulepšao dan, ne moraš sad da mi zagorčaš život".
Tu je već bila moja stanica, pa sam umakla od nemilosrdnog pogleda one devojke.

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 15:25