Pre neko veče, istrčava preda me, kučka kakva je, i razvlačećim glasom, što valjda treba da znači da je dobra, a znači da je nenormalna, govori mi kako mi je stigao račun za struju (jeee) i da ga je metnula u vrata.
Vite, 1) Sve su šanse da bi taj račun pao kad bih otvorila vrata pa je vrlo verovatno da bih ga primetila već u procezu ulaska u gajbu. Ali eto, ona je tako dobra, pa da mi napomene, za sv slučaj. 2) Imamo poštansko sanduče u dvorištu, pa nema potrebe da vi bilo ko izigrava poštara u užem smislu, jer svako ko se potrudi može doći do svoje pošte. Osim ako im nešto ne treba, nešto ne treba, nešto ne treba? Prethodna dva računa mi je konfiskovala, pa je vrlo neobično da je bila toliko žustra da mi ovaj uruči?
Ma, ne!!! Pa ona je DOBRA! Sama mi je rekla: "...a ja koliko sam dobra, pa i glupa samim tim,..." rekla je dok je onomad smarala o drugim komšijama.
Pitah je šta je s mašinom za veš, pitajući se od čega mislim da joj dam opravku, al ona samo odmahnu rukom.
"A kako stojiš s paricama?" Veliko, zabranjeno pitanje, postavljeno je. Alea iacta est. "Da li bi mi mogla pozajmiti 100din do sutra?" Ja joj rekoh da imam samo 300din, do 20-og, a bio je deseti, pa me je pogledala kao da lažem, ali je ostala da šeni pored mene. Gledala sam je nemo moleći je u sebi da mi se skloni s očiju. Konačno pristade: "Dobro ako nemaš!" i ode. A dva minuta pre toga sam zbog jednog žicaroša pomislila kako se ne sećam kad sam poslednji put izašla iz kuće a da mi neko nije tražio novac, i kako bi, obzirom na okolnosti, bilo sasvim umesno da i ja počnem žickati. Par dana kasnije mi lupa na vrata. Govori mi da više ne koristim mašinu za veš.
podsetih je da mašina nije njena, a ona mene da ima žensko dete. Jel? Pa i ja sam žensko dete, mislim se. Ona ne može da rizikuje, ne zna da li sam ja zdrava, ja ne znam da li je ona zdrava. S tim se baš ne bih složila, ali sumnjam da se mahnitosumanutost prenosi veš mašinom. Rekoh joj da gazdarica dolazi za 15 dana i da ćemo tad videti. Nije se složila, dogovaramo se sada. Tj ona se sad dogovara. Ja zatvorih vrata. Međutim ona nije došla kako bismo odredile datum za početak pregovora o konačnom statusu veš mašine, već da bi se svađala. Stoga je otvorila vrata i nastavila da melje. Ja sam već bila u sobi, pa se vratih, oteh joj kvaku i (Na njeno: "Čekaj!" ponovila sam da ćemo videti kad dođe gazdarica, našta je ponovo negodovala) zatvorih vrata. Čula sam kako je rekla "Svašta". Mogu misliti koliko je šokirana bila. Zalupila sam joj vrata u nos (dva puta na jednoj strani) radije nego da se svađam s njom. Kakav je to srb koji neće da se svađa!? Ona je ubila Đinđića, bez šale.
Ogrebala me je, ogrebala, ogrebala...
Samo što mi je priznala da je bolesna, i ogrebala me je. Šta ako me inficira?
Jao kako mrzim ljude!

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 15:11