Bi to mesec april kad sam došla na ovu gajbu. Gajba je trash, nema grejanje, nema telefon, nema ni nameštaj. Zato je bila 50evra.
Kada sam uzela gajbu gazdarica mi reče kako je "ovaj" deo dvorišta "moj" i da će reći komšijama da "raskrste taj krš" jer ja mogu tu da "postavim sto i da sedim kad je lepo vreme". "Oću jes!" pomislila sam i nakezila se. Gazdaricu odtada više nisam videla.
U kući iznad moje živi jedna žena sa dvanaestogodišnjom autističnom devojčicom. devojčica je bolesna, ali je žena potpuni šlog. Od kako sam došla stekla je naviku da mi uleće u gajbu i smara me pričama o komšijama koje žive ispod i koju si ŠIPTARI therefore "Ne mogu biti dobri!" GAH!
Dobri? U kom veku živimo? Tj u kojoj utopiji? Gde još pa postoje dobri ljudi?
Ubrzo se ispostavilo da ona tim "šiptarima" dođe neke pare za račun za vodu (Jebote, gde ja živim!) pa je mene iznova i iznova gušila koještarijama o njima valjda verujući da je prva istina i jedina istina. Ili da sam lakoverna poput njene kćerke. Ili da sam Fašista poput nje. Otkud znam šta je verovala, ali dosegla je krajnje granice moje trpeljivosti.
E sad, to lepo vreme o kojem je gazdarica pričala, nikako da naiđe, nego umesto toga udarile neke kišetine i jedan zid mi probije vlaga. Baš onaj zid na koji su komšije "šiptari" oslonili drvnu građu. A psiho me stane opsedati kako oni to neće da pomere, i kako se njoj voda sliva niz zidove, i ja (potez očajnika) pošto komšija-šiptari nisu bili kod kuće navučem rukavice i premestim daske. Ni jedan nokat nisam slomila pritom, baš sam bila Happie :)!
Ali veštica nije umukla. Umesto toga sad je počela otvoreno da iziskuje divljenje prema meni. Gledala me je očima punim divljenja, onako kako me gledaju neki, povlašćeni muškarci. Kupila je sebi i svojoj kćeri po kačket kakav i ja nosim. Bolesnica.
Videvši ovo "šiptari" se pobuniše što im ništa nisam rekla: "Nema problema" govorili su, "Pa dobro, ako nema problema, to je O.K.." govorila sam. Ispostavilo se da im gazdarica ono mesec dana ranije uopšte nije obratila pozornost da taj lom treba da sklone. Joj, što sam se glupavo osećala.
Kako je vreme odmicalo, a meni nikako nema računa za struju, moradoh se ponovo obratiti manijakinji, i ispade da je ona držala dva, ne jedan, dva moja računa za struju!!! Je l' prethodni zakupac te gajbe uopšte nije plaćao struju pa je iznos na računu ogroman, pa ona nije htela da me plaši. Eto kako je ona dobra?!? Jebote, mogli su mi precvikati struju. Kad je nisam išutirala. Retard!
Takođe dala mi je i račun za vodu. Činjenica da sam bez ikakvih trzavica došla u posed istog izazvala je oduševljenje u komšiji-šiptaru %( te je, jal zbog toga, jal zbog suknje u kojoj sam prostirala veš, stao i petnaest minuta mi pričao o vremenskim prilikama. O bože. On ima troje dece.
Jednog dana on i supruga dođoše da vide "šta smo rešili za vodu?" To je otprilike značilo da ja treba da iznudim pare od one gore. "Oću jes!" pomislila sam; "Znate šta, ja ne mogu s njom da se natežem!" rekla sam. To su razumeli. Svejedno su mi još nešto objašnjavali, tiho da ona ne čuje, pa nisam ni ja čula (možda što me nije zanimalo) ali dugo da to njoj ipak privuče pažnju. Žena naravno prva ode. On mi je još minut nešto govorio u poverenju. Kreten.
Ne ozbiljno, koji im je? Šta su se meni nakačili? Ja nemam i ne želim da imam ništa s tim njinim malograđanskim sporovima. Sama činjenica da me u ta govna upliću me vređa. Da se jebete!!!
A kako su jedni "šiptari" a drugi "ostrašćeni serbi" a ja još životarim između njih pa se baš osećam kao nekakav UNMIK, da ne kažem umnik.
Elem, ako je prošlo 5min prošlo je mnogo kad ete ti sad nje. Hoće da joj pomognem preneti nešto, neka kolica. ??? Jebote, tek sam sredila nokte. Gledam, ta kolica su stajala gore uz ogradu, a sada u tom "mom" delu dvorišta. Stavio ih je tu samo da bi nju potaknuo na akciju. Što ne kupe SONY PLAYSTATION ako im je baš toliko dojadno? To se danas tako radi. Sada ona hoće da primeni moju taktiku. Vidiš problem-rešiš problem! Jedini problem je što i ja vidim problem, samo na drugom mestu. Jasno. Jasno, ovo je slučaj jebavamo-se-preko-grbače-najsexypilnijeg-subjekta-u-dvorištu! E OĆETE JES!!! U ovom posredničkom "sexanju" mogu uživati tek koliko i kondom kome je neko ugradio neurone, drugim rečima, odbijam da učestvujem. Neću da se igram! Vratite mi moje krpice!
Rekla mi je da joj kolica kvare vidik. Obzirom na brzinu kojom je delovala (kako bi joj samo Koštunica morao pozavideti na agilnosti) stiče se utisak da netremice motri na tih 1,5m² "MOG" dvorišta. Je, ja sam pod prismotrom. Jebote, gde ja živim!
Naravski, umesto da zasučem rukave, i bacim se na besomučnu i po-nokte-moje-divne-pogibeljne delatnosti pomeranja kolica, ja okrenem, pa na vrata komšija-šiptara. Prošli puta su mi rekli da im kažem kad mi nešto smeta "pomeriće nema problema!" Trebala bih da im kažem da pomere "srpkinju" mnogo mi smeta. Ali dok sam pokucala na njina vrata ona šmugnu gore do svojih vrata gde je sa nesuvislom predanošću počela premeštati neke cipele?!? Komšija se odmah bacio na posao. Ja ga upitah o čemu se tu radi, jasno je da je samo provocira, ali može li bar razložno da stane iza ovog postupka? "Ma skloniću, neću da se svađam sa budalom, a posle ću baciti!" ona je bila prilično skoncentrisana na stare cipele. Kako ovo ni izbliza nije bio odgovor na moje pitanje, to ja okrenuh, uđoh u gajbu, zatvorih vrata, okrenuh ključ, i glasno, znam da su me svi odreda čuli, rekoh: "Ako mi još neko pokuca na vrata, odgrišću mu ruku!!!" Znam da su svi čuli, jer mi više niko nije kucao na vrata. Sve su to samo srbi.
Vidiš problem: REŠI GA!

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 12:49