Tabale smo kneza Mihaila kad nam u susret naiđoše dvoje pijanijih. Devojčine ružne oči nas fixiraše i ona svoj razbacani, bočni hod usmeri ka nama: "Imate li 10dinara?" "Nemamo" odgovorih i nastavih hod, na šta mi ona dodade: "Pušite mi kurac!" i geknu unazad. Pomislila sam da ju je Vrndža gurnula, volela bih da ju je Vrndža gurnula, ali se okrenuh da proverim da li će ortak ružne devojke da interveniše. Stajao je na desetak metara od ležeće svinje i gledao. Smoren k'o beogradske kuje.
Vrndža je stajala na metar od ošamućene kretenke, s rukama u džepovima, i umišljala da time pomaže ružnoj. Ja dreknuh da krene. "Ali, jesi li videla kako je udarila glavom?" protestovala je Vrndža!
"Suvo. Nije se ni krckanje čulo. Odjeknulo jer joj je glava šuplja. Uostalom, popušile smo joj kurac, bolje joj je nego meni!!!" Vrndža mi obrati pažnju na devojčinu treštenost, i napomenu da je "Nije krckalo" opaska bolesna.
Ja joj skrenuh pažnju da je ljudima nemoguće pomoći (bar dok ne izvadiš ruke iz džepova), da većina ne može da pomogne ni sebi, i da ne izigrava SuperMena nikom osim sebi.
Tako smo se malo napljuvale.

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 17:24