Bio jednom jedan covek. Radio je u banci, bio je ugledan, poštovan gradanin, voljen od strane žene i dece. Ali, jednog dana se pojavio zelen u licu, zelenih ruku, ma sav zelen. Izašao je iz kola i ušao u prodavnicu da kupi kcerci poklon za rodendan. Ali, prodavac se uplašio. Mislio je da je to neki cudak, nije znao da je to ugledan gradanin. Stoga ga nije hteo uslužiti, nego ga je isterao na ulicu.
Ceo taj incident je privukao pažnju prolaznika, koje je njegova boja vredala, kakva drskost, misli da je poseban. Uplašivši se pogleda svojih sugradana, on nacini nekoliko koraka unazad nagazivši nekog coveka i ovaj ga gurnu, tako jako, da bankar pade. Tada se svi okomiše na njega, šutirali su ga i šutirali. A onda, kad su mislili da su ga dovoljno kaznili, odmakli su se od njega i gledali njegovo nepomicno telo. Bio je mrtav. I oni ga nisu žalili. Uklonili su izroda.
Tada je pocela padati kiša, lilo je kao iz kabla, i kroz par sekundi svi prisutni se pokazaše u svojim pravim bojama.

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 11:20