Ovaj blog postoji od Septembra 2004. Prvi post ikada je onaj o Emilii i okačen je 22.09.2004. Tada je ona bila u BeeGeeS. Naime, obe smo bile depresivne, a da to ni jedna u onoj drugoj nije primetila. Znam, jer mi se Emilia sad javila. Posle godinu i po dana. Zove me kod nje. Kakav bi to divan eskapizam bio, otići u Warszawu i nemisliti ninašta. Ali, s kojim parama.
Zajedno s Emiliom javila se i moja depresija, koju takođe dugo nisam videla. Depresija je do jaja bolest. Depresivna ima izgovor za sve. Ništa ne mora da radi, jer je depresivna. Ne mora da se cima ni oko čega. Savršeno opravdanje. Ta bolest je kao premija. Ne znam onda zašto joj se nisam obradovala.
Stvarno bih volela da odem odavde. Bilo gde. Warszawa uopšte ne zvuči loše.
Kako je ovaj blog i počeo s Emiliom, možda je sad pravi trenutak da se i ugasi. I tako nikada nije funkcionisao kako treba. Možda je vreme da se posvetim korisnim stvarima u životu.
Deo onoga što mi je Emilka napisala, vrlo je laskavo, bar meni, pa sam rešila da stavim ovde za kraj:

>>I remember you as a unique person, truth. Actually i remembr that day we were walking through Belgrade, i was a bit depressed but somehow you helped me then just talking to me even we didnt agree with everything. So if it's not too late-thank you for being there then.<<

Hvala i svima koji ste bili ovde.

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 15:52