Jutros sam se probudila na zidu svoje sobe. Ustala sam i uputila se ka patosu. Spustila sam dlanove na pod. Trebalo je da ga usisam. Pogledala sam kroz prozor. Drvo sa crvenim listovima mi je zaklanjalo vidik. Gledano sa patosa, to ne bi bio slučaj. Onda sam prišla vratima. Otvorila sam ih na dole. Ka zidu. Ali nisam mogla da izađem. Stepenice su se popele na prolaz. Blokirale su vrata, a na ivici sam kroz trouglaste otvore videla andaluzijskog psa. Upalila sam svetlo, ali mi je iz skoro svih uglova bilo u lice. Isključila sam ga. Zazvonio je telefon, što me je uplašilo, pa sam pala na pod probudivši se. Javila sam se. Bio je to moj princ iz snova. To me je malo iznerviralo. Stoga sam odmah prekinula vezu i vratila se u krevet, ne bih li ponovo sanjala da me zove.

Verzija Za Štampu | Kamentari 12 | Pošalji Mailom

¶ 13:42