Pozvao me je: "Kaća, dođi ovamo!"
     Sedeli su ispod stepeništa. To je značilo da se moram iskriviti kao Stiven Hoking da bih im prišla. Sedeo je s dve devojke. Jedna je već iz daleka bila neopisivo ružna. A izbliza su obe bile ružne.
     Ona što je iz daleka delovalo ok imala je ogromne ..., i u dekolteu. Bilo je čak i meni teško da stojim ispred nje i da je gledam u oči, jer mi je pogled uporno sklizavao dole, u prorez. Imala je neko čudno krivo lice, pa su postojala dva razloga za obaranjem pogleda.
     "Da vas upoznam: Sestra! - Sestra!" malo je falilo da ga podsetim da mu ja nisam sestra, pa se zagledah u devojku, i konačno mi sinu: "A! Moja sestra!"
     Nisam znala šta da radim. Gledala sam u ružnu devojku i u njen dekolte i nisam mogla da smislim ništa pametno. Kasnije mi je objasnio da mi je "Sestra Dobra!" ali da ne može da joj se seti imena, pa nas je zato upoznao. Ali je meni bilo glupo da se sestri predstavim imenom.

Verzija Za Štampu | Kamentari 11 | Pošalji Mailom

¶ 13:52