Emilku sam upoznala jednog dana baš neposredno nakon zavade sa najboljim drugom. Nije ispao toliko drug, ali zavada je bila stvarna. Ni do danas se nismo kovarnuli. Bili smo pijani i on je hteo sex. Ja nisam. Noge su mi bile rutave (onako, muški), i nije mi to trebalo u životu. Rekao mi je samo ovo: "Ti si stranac! Bila bi stranac i negde drugde. Ali ne moraš da budeš!" ništa ga nisam razumela.
Ni sada ne razumem. Znam samo da je u tim rečima ključ.
A onda i ona, sedi zavaljena u toplom danu, sluša me razmahanu na engleskom, jedva dočekala da izgovorim nekome što stvarno mislim, jer otkako znam iole engleskog, mislim na engleskom. Eskapizam. Ovde se ratovalo. Američka zastava obećava, bar u hollywoodskim filmovima, neki drugačiji svet. Između engleskog jezika i mene vlada ljubav (na prvi pogled). Kasnije se otkrilo da Američka zastava nudi samo još rata, licemerno nazvanog borbom protiv terorizma. Ali zar bi ruža pod drugim imenom, mirisala drugačije?
Gleda ona mene i kaže: "My god, you are stranger!" Nisam joj ispričala šta se desilo, šta mi je drug prethodne večeri rekao, rekla je to sama. Od sebe. Ali čuti tu reč, dva puta za dva dana, od nekoga ko me do jaja zna, i nekoga ko je dobio priliku da čuje sve ono što u vezi mene jeste istina,... Zbunila sam se. Ne razumem.

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 16:23