Stajala sam na stepenicama kod zadjih vrata trole, naslonjena o šipku. Na jednoj stanici, kroz ta zadnja vrata, iza mene, utrča neki tip.
Pogledah u čoveka koji je sedeo pravo ispred mene, samo bočno, u njegovo lice, i...
Izgledao je kao samotnjak.
Gledao je u tipa koji je utrčao. Gledao je u njega, i delovao tako...
zaljubljeno...
Preko puta ovog "zaljubljenog", sedeo je drugi, koji je do pre minuta delovao kao da ide na dejt sa devojkom, ali sada,... sada je gledao u čoveka iza mene kao da je nemoćan odupreti se, kao da je nesvestan u kojoj mu je meri lepotan iza mene ukrao pažnju.
Nije moglo ostati na ovome. Morala sam se okrenuti, videti, na šta liči muškarac, koga tako očarano, hipnotisano gledaju drugi muškarci.
Bio je malo krupniji nego što je moj ukus. Imao je loše obrijanu bradu, i onu pankersku frizuru koja izgleda kao da ga je neko ojarcao, a ne ošišao. Napred i gore kratko, a na potiljku duže. Ne mogu reći da je bio nešto exta lep. Svakako ne mogu reći da je bio ružan, to ne. Ali je imao oke da se usereš.

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 17:07