Šetali smo bulevarom i gledali somove kako se pare i isparavaju u vodi i odvodi. Ti si tad uradio stav na šakama a ja sam zvezdu videla. Pošto si navijao za partizan, seli smo na klupu i razgovarali o molekulsko-kinetickoj teoriji i njenom uticaju na primenu radijatora u industriji hartije. Smejali smo se detetu sa psom sa detetom. Svi su bili pegavi i suncani i stavili smo naocari kako bi ih bolje videli jer su bili daleko. Mislila sam da je u redu da se plašiš da ne padneš sa klupe jer je kora od banane ipak završila u kanti za otpatke, oko koje je zujalo jato muva i vara ne bi li došao do malo para i izduvnih gasova. Rekao si uobraženo da imaš kucu na moru i miran san i da ceš još da kupiš na besane noci. Potom si rekao da odlaziš u placene muzicare što me je rastužilo jer sam shvatila da cu morati sama kuci. Pošto je dan i dva i tri i tako dalje. Imala sam jedan lilihiperboloid i centritokatu za excentricno opterecenje grede sa prepustima. Rekao si da me voliš jer je tiho krater na mesecu. Poceli smo da placemo jer je dunuo vetar i uneo nam prašinu u oci prelaska u lice i kosu i strmu. Rekla sam da je dan bio divan i otoman, da sam jako umorna i da želim da ležim. Nasmejao si se zbog crvene mrlje koja je u stvari hiljadugodišnji uragan na jupiteru. Shvatili smo da je zemlja torisfericno dance jer trpi sva ta opterecenja. Objasnih ti da sam nobelovu nagradu dobila jer sam otkrila tajnu petog elementa. To su u stvari bor i jela jelena. Pa su mi kao najvecem naucnom umu postavili ultimatum. Rekli su mi da odlucim: imaš 20 godina i dve ruke. Izabrala sam 20 godina. Htela sam da ubijem tita, ali na moje zaprepašcenje, suze i prošire, saopštili su mi da je tito mrtav i beo. Utešio si me rekavši da je harms dobar pisac ali pošto nismo studirali književnost videli smo pikasa. Zakljucili smo da taj covek ne može da jede dok ne zažmuri, što je bilo neobicno jer su on i dali, i uzeli, sve što im je palo šaka zulu fi.

Verzija Za Štampu | Kamentari | Pošalji Mailom

¶ 12:00